Ispod sunca Toskane

Pre nego što sam posetila Toskanu, prve utiske ili tačnije,  predosećaje nestvarne lepote dobila sam preko filmova…

Upoznavala sam jedan grad za drugim iz svoje dnevne sobe...

Prvo je to bila Sijena, a film je bio stari, crno-beli, ne sećam se ni imena ni radnje, samo atmosfere jednog kišnog popodneva i uskih ulica ovog nestvarnog grada. Kada sam je posetila, mnogo godina kasnije, toj prastaroj slici koju sam još uvek nosila sa sobom,  samo sam dodala miris Ribolite (toskanska verzija kuvanog slatkog kupusa) i saznanje da  svaka ulica, svaki kamen ovog grada datira iz Srednjeg veka.

Siena

Čaj s Musolinijem, film o grupi engleskih dama, zaljubljenih u italijansku kulturu, doneo mi je neobjašnjivo veliku želju da posetim San Gimignano ili Grad stotinu tornjeva, kako ga još zovu, koji dominira na uzvišenju iznad čuvene doline Chianti. I ništa manje nije bio magičan nego na ekranu.. Opasan zidinama, neosvojive lepote, sa ulicama tako lepo popločanim da više liče na parket ogromne  dnevne sobe nego na kaldrmu..

San Gimignano

Ispod sunca Toskane, film sa Diane Lane o razvodu i impulsivnoj kupovini vile u Toskani, doneo mi je još jednu ljubav na daljinu. Prema gradiću Kortona koji se nalazi na još jednom toskanskom brdašcu sa koga se lepo vidi jezero Trazimeno.
Da previše gledam filmove, shvatila sam kada sam bezuspešno tražila fontanu na velikom trgu i tek kasnije, proverila pa uvidela da je tu postavljena samo za potrebe snimanja filma.

Cortona

Ono što sam ponela sa sobom je misao kako je Toskana  jedno čudesno remek delo svojih stanovnika. Od davnina do danas.

Očuvani, stari gradovi blistaju usred vinograda, polja lavande, suncokreta, drvoreda čempresa..

I mada sve oko Vas izgleda kao nesebični dar prirode, ne treba vam mnogo vremena da uvidite da je Toskana ogledalo  svakodnevnog rada ljudi koji žive u toj italijanskoj provinciji. 

I bio je potreban mali podsticaj da ovaj kraj zablista u svom punom sjaju…

U posleratnom periodu stanovništvo je više cenilo udobnost gradova i ljudi su prihvatali poslove u sve brojnijim fabrikama.  Tekuća voda, centralno grejanje bili su luksuz u odnosu na život u toskanskim selima.

 Stare vile, imanja, vinogradi uglavnom su bili napušteni…

A onda ovaj dugo skrivani predeo osvajaju strani turisti, dobrostojeći biznismeni i holivudske zvezde.
Kupuju stare kuće i čuvajući njihov tradicionalni izgled pruređuju u velelepne letnjikovce.

Za njima svake godine u Toskanu stiže sve veći broj turista…

Kažu da je danas većina starih toskanskih imanja u vlasništvu stranaca. Upravo su oni doneli iskru entuzijazma i pokrenuli domaće stanovništvo da se vrati svojim korenima, starim kućama, mlinovima…

Da ponovo oberu masline, okopaju stare vinograde  i naprave maslinovo ulje i vino po starim dobrim receptima…


I naprave od Toskane bajkovitu zemlju brežuljaka, čempresa, dobre hrane i gradova koji će vam oduzimati dah svaki put, ma koliko puta ih posećivali…