Sve o dobrim navikama...

  Clean Eating  je životni still koji dobija sve više poklonika širom sveta. Koncept “čiste hrane“ podrazumeva konzumiranje hrane bez ikakvih veštačkih dodataka. Ovakva ishrana se bazira na činjenici da nije važno  koliko kalorija unesete već koliko kalorija  vaš organizam uspe da sagori. Razne veštačke dodatkekao što su emulgatori, pojačivači ukusa i slično naše telo uopšte ne prepoznaje kao hranu i nastoji da ih skloni što dalje od vitalnog sistema i skladišti ih u masne naslage. Jesti čisto  znači spremati hranu kod kuće koristeći sveže i ako je moguće organske sastojke. Što više povrća, ribe, žitarica od celog zrna i za dezert, najbolje, neko voće. Pomislićete da je za ovakvu ishranu  potrebno odvojiti vreme i za planiranje jelovnika i za spremanje hrane, što je u današnje vreme luksuz koji mnogu sebi ne mogu da priušte ali.. … možda samo zvuči komplikovano… Za ovsenu kašu ujutro potrebno vam pet do deset minuta… Isto toliko vremena je potrebno za svežu sezosku salatu

Pre nego što sam posetila Toskanu, prve utiske ili tačnije,  predosećaje nestvarne lepote dobila sam preko filmova… Upoznavala sam jedan grad za drugim iz svoje dnevne sobe... Prvo je to bila  Sijena , a film je bio stari, crno-beli, ne sećam se ni imena ni radnje, samo atmosfere jednog kišnog popodneva i uskih ulica ovog nestvarnog grada. Kada sam je posetila, mnogo godina kasnije, toj prastaroj slici koju sam još uvek nosila sa sobom,  samo sam dodala miris  Ribolite  (toskanska verzija kuvanog slatkog kupusa) i saznanje da  svaka ulica, svaki kamen ovog grada datira iz Srednjeg veka. Siena Čaj s Musolinijem , film o grupi engleskih dama, zaljubljenih u italijansku kulturu, doneo mi je neobjašnjivo veliku želju da posetim  San Gimignano  ili Grad stotinu tornjeva, kako ga još zovu, koji dominira na uzvišenju iznad čuvene doline Chianti. I ništa manje nije bio magičan nego na ekranu.. Opasan zidinama, neosvojive lepote, sa ulicama tako lepo popločanim da više liče na parket o

“Baštovanska terapija“ je, ma kako to zvučalo,  jedna ozbiljna disciplina i doslovan prevod sa engleskog za Horticultural Therapy… Na stranici Udrženja američkih holtikulturnih terapeuta možete saznati mnogo o istoriji ovakve terapije i prijaviti se za edukaciju za terapeuta.. Horticultural Therapy Dakle, bavljenje vašom baštom, je dokazano blagotvorno za vaše zdravlje… Jedno dvorište, iza jedne od zgrada u ulici Kneginje Zorke, svakog vikenda postaje mala klinika psihofizičke ravnoteže… Za uspostavljanje unutrašnjeg mira koristimo razne vrste terapija.. Aroma terapija uz mirise tek skuvanog nedeljnog ručka koji nas vraćaju u period ranog detinjstva… Trenutno je sezona sarmica sa zeljem i prženih mladih krompirića.. A iz bašte smirujuća aroma lavande i nane.. Radna terapija  uz riljanje i grabuljanje koja nam pruža dubok i miran san te noći… I mnogo radosti koju vam vaša bašta pruža... Razmišljanje o detaljima koji još uvek nedosta

Kada neko kaže da vežba u pilates studiju, to znači da vežba na pilates spravama, u malim grupama i u mirnom, prijatnom okruženju gde se vežbači osećaju kao kod kuće. Ovo su ujedno i razlozi zbog čega se pilates studio obično smešta u adaptirani stan, bez velikih prozora prema ulici, ušuškan i skriven od radoznalih pogleda prolaznika. Prostor u kome se odvijaju časovi mora doprineti relaksaciji i duše i tela, jer pilates kao “ body-mind “ tehnika to podrazumeva. Sve se to imalo na umu kada je  Feel Pilates  tim birao novi prostor za studio na Vračaru. Izbor je pao na stan u prizemlju zgrade iz 1958. godine u ulici Kneginje Zorke 35. U tom momentu, prostor od tačno 100m2, koji nije bitnije izmenjen od svoje izgradnje, imao je strukturu četvrosobnog stana, nalik predratnim  saloncima,  bez mnogo otvorenog prostora. Bilo je jasno da je potrebno mnogo rada na adaptaciji da bi se dobila za salu gde se nesmetano mogu odvijaju programi Feel Pilates studija. Bez obzira na obim

Pre nekog vremena dobila sam poruku sa predlogom da kao uspešna, poslovna žena dam intervju za jedan časopis. Potpuno me je zbunila sama ideja pitanja i odgovora koje će neko negde objaviti, a još mi je dalja bila slika sebe kao uspešne, poslovne žene. Izgleda da uspeh uopšte nije nalik velikom, blještavom vatrometu kako sam ga nekada davno zamišljala nego je samo sasvim logičan nastavak brojnih, običnih radnih dana i nedelja... I trebalo mi je vremena da ga uopšte uočim  kada sam vratila film nekoliko godina unazad od kad je moja   pilates kao privatni biznis avantura počela.. Intervju je bio za jedan porodični časopis i za zadatak su mi dali da se osvrnem i na način na koji sam uz novi posao uskladila i porodične obaveze. Sledi moja priča... Moja poslovna priča je nalik svim pričama onih ljudi koji su imali tu sreću da im hobi postane i posao. Da im ono što bi inače radili bez ikakve nadoknade postane i izvor prihoda. Prvi susret sa pilatesom se desio između