Još uvek mi je živo sećanje na baštu mog detinjstva i rasvetalo drvo šljive koje je najavljivalo dolazak proleća. I uvek smo prve tople dane provodili, u društvu, napolju.
Već dugo živim u stanu koji skoro da nema ni terasu (osim jedne, minijaturne, tek da da se prostre veš), ali i dalje, svakog proleća njegov nepogrešivi vesnik je, na samo par koraka, od mog stana.
Zazeleni se i rascveta uvek u isto vreme.
KALENIĆ PIJACA
 |
| Vesnik proleća “Kalenić“ |
 |
| “Kalenić“ |
Čarobna riznica najrazličitijih proizvoda…
Ako Vam treba paradajz, đumbir, egzotični začin, produžni kabal, baterije ili saksija idete na Kalenić pijacu. Ako nema na Kaleniću verovatno ni ne postoji…
Još od 1926. na ovom mestu, pijaca je služila kao mesto susreta beogradske gospode i zemljoradnika sa periferije Beograda koji su ranom zorom dopremali svoje proizvode Njegoševom ulicom i Bulevarom revolucije. Ova najgospodskija pijaca medju svim beogradskim pijacama kako su tvrdili stari Beograđani, svoje ime duguje mestu na kome se nalazi. Kalenića guvno, mali trg koga oivičavaju Ulice Njegoševa, Maksima Gorkg i Viška, nekada u vlasništvu bogatog industrijalca i dobrotvora Vlajka Kalenića, i danas, skoro 90 godina kasnije, je pijačni centar Beograda.
Subotom i nedeljom na Vračaru se udvostruči broj ljudi i do zatvaranja pijace (oko 16h) nemoguće je naći parking mesto u širokom krugu.
Ovde zajedno sa “običnim“ ljudima najbolji krompir, najkrupniji paradajz i najslađu lubenicu traže i glumci, pevači, političari i ostali predstavnici najrazličitijih zanimanja. Ovde nema hijerarhije, prave zvezde sede iza tezgi, a najtraženija informacija tiče se samo kvaliteta voća i povrća i (u mom slučaju) lokacije tezge gde prodaju igle i konce (uvek je tražim bar pola sata).
Moj love&hate odnos prema Kalenić pijaci traje već 14 godina koliko živim u njenoj blizini.
Teško podnosim celu vikend ujdurmu kada je opasan po Vaš nervni sistem pokušaj parkiranja u blizini, ali sveže voće i povrće nadohvat ruke i miris jagoda koji se širi Vašom ulicom kada u gluvo doba noći naletite na istovar voća i povrća i rascvetalo drvo pamuka u prodaji , kao da je to najobičnija biljka za ove prostore…. je neprocenjivo!
A ljudi iza tezgi su mi nepresušna inspiracija! Uz nepogrešivi trgovački instikt reaguju u pravo vreme. Suve šljive, Badnjaci pred Badnji dan, bojena jaja pred Uskrs i ostaju na radnim mestima bez obzira na vremenske prilike…
Ne odustaju!
Priča se da je u planu velika rekonstrukcija ove pijace. Još uvek se ne zna tačno kakav će izgled poprimiti.
Ali nadam se najboljem…
Smanjenju gužve, boljoj organizaciji, besprekornoj čistoći i ako je posle svega ovoga moguće…
Nadam se da će sačuvati svoj prepoznatljivi duh, zapanjujuće bogat asortiman, lakoću komunikacije i bliskost između nas kupaca i prodavaca koje, sad već, godinama poznajemo.
tekst i fotografije
Katarina Kuljača
Ako Vam treba paradajz, đumbir, egzotični začin, produžni kabal, baterije ili saksija idete na Kalenić pijacu. Ako nema na Kaleniću verovatno ni ne postoji…
Još od 1926. na ovom mestu, pijaca je služila kao mesto susreta beogradske gospode i zemljoradnika sa periferije Beograda koji su ranom zorom dopremali svoje proizvode Njegoševom ulicom i Bulevarom revolucije. Ova najgospodskija pijaca medju svim beogradskim pijacama kako su tvrdili stari Beograđani, svoje ime duguje mestu na kome se nalazi. Kalenića guvno, mali trg koga oivičavaju Ulice Njegoševa, Maksima Gorkg i Viška, nekada u vlasništvu bogatog industrijalca i dobrotvora Vlajka Kalenića, i danas, skoro 90 godina kasnije, je pijačni centar Beograda.
Subotom i nedeljom na Vračaru se udvostruči broj ljudi i do zatvaranja pijace (oko 16h) nemoguće je naći parking mesto u širokom krugu.
Ovde zajedno sa “običnim“ ljudima najbolji krompir, najkrupniji paradajz i najslađu lubenicu traže i glumci, pevači, političari i ostali predstavnici najrazličitijih zanimanja. Ovde nema hijerarhije, prave zvezde sede iza tezgi, a najtraženija informacija tiče se samo kvaliteta voća i povrća i (u mom slučaju) lokacije tezge gde prodaju igle i konce (uvek je tražim bar pola sata).
 |
| i od orla nokti… samo na Kaleniću |
 |
| i “zizelene“ biljke… |
Moj love&hate odnos prema Kalenić pijaci traje već 14 godina koliko živim u njenoj blizini.
Teško podnosim celu vikend ujdurmu kada je opasan po Vaš nervni sistem pokušaj parkiranja u blizini, ali sveže voće i povrće nadohvat ruke i miris jagoda koji se širi Vašom ulicom kada u gluvo doba noći naletite na istovar voća i povrća i rascvetalo drvo pamuka u prodaji , kao da je to najobičnija biljka za ove prostore…. je neprocenjivo!
 |
| i gardroba, lekovito bilje, sveža , morska riba, knjige... |
A ljudi iza tezgi su mi nepresušna inspiracija! Uz nepogrešivi trgovački instikt reaguju u pravo vreme. Suve šljive, Badnjaci pred Badnji dan, bojena jaja pred Uskrs i ostaju na radnim mestima bez obzira na vremenske prilike…
Ne odustaju!
 |
| i po kiši, po snegu i nesnosnim vrućinama… oni su na svojim radnim mestima |
Priča se da je u planu velika rekonstrukcija ove pijace. Još uvek se ne zna tačno kakav će izgled poprimiti.
Ali nadam se najboljem…
Smanjenju gužve, boljoj organizaciji, besprekornoj čistoći i ako je posle svega ovoga moguće…
Nadam se da će sačuvati svoj prepoznatljivi duh, zapanjujuće bogat asortiman, lakoću komunikacije i bliskost između nas kupaca i prodavaca koje, sad već, godinama poznajemo.
tekst i fotografije
Katarina Kuljača
Коментари
Постави коментар