Пређи на главни садржај

Frenemies

Od kada sam prvi put čula ovu kovanicu i to iz usta, već legendare, Carrie Bradshaw, nisam prestala da se divim jednostavnosti i lakonskom načinu da se u jednoj reči  izrazi čitav odnos između dve prijateljice koji smo sve  mi imale prilike da iskusimo i često bolno osetimo na svojoj koži.

Neprijateljice, frenemies...

Dobijali ste i bezrezervnu podršku u teškim situacijama i dozu ljubomore i zavisti kada vam sve ide od ruke. I rame za plakanje i želju da izmere i dokažu  koliko su lepše, pametnije, talentovanije  i sposobnije…

Još  Nušić je rekao  da je ”Prijateljstvo loših ljudi mnogo opasnije od njihove mržnje“ i ne bih se usudula da polemišem sa njim, ali ko je tu loš?

Bilo bi mnogo lakše da se podelimo na žrtve i ološ gde bi svako zauzeo poziciju koja mu imponuje, ali sve mi se čini da nije baš tako jednostavno.

Mi smo se dobrovoljno izabrali da budemo jedni pored drugih da bismo učili o sopstvenim slabostima i polako ih prevazilazili…

I najgori neprijatelj može biti Vaš najveći učitelj, a kako neće Frenemy. Možete mu bliže prići i bolje ga upoznati.

Mi smo ipak, što bi čuveni flozof rekao, zatvoreni u svoje saksije i kroz malu rupicu imamo priliku da vidimo samo ograničen deo stvarnosti te je svaka povratna informacija  dragocena.

Ako su Vas prevarili verovatno ste im to dozvolili, ako su Vas uvredili niste povukli granicu dovoljno daleko…

I na kraju svi smo isti…

Vrtimo se u svojim začaranim krugovima tražeći odgovore na razna pitanja i što lepši odraz sebe u očima drugih, spremni da idealnu sliku sebe branimo do poslednje laži.
 Prihvatite i sebe i druge kao ravnopravni deo Univerzuma.

I oprostite svima i oprostite sve.

Ispišite na papir sve što im zamerate i sve što Vas je zabolelo. Zaboravite na kočnice, zapišite baš sve.
To je samo za Vaše oči.

I onda pokušajte da otkrijete šta ste iz tog iskustva naučili.

Bićete iznenađeni.
Ipak je sve na ovom svetu napravljeno da radi u našu korist.

Sve je dobro!
I svi su ok!


Katarina Kuljača
(i dalje)
inspirisana knjigom ”Within” dr Habib Sadeghi














Коментари

Популарни постови са овог блога

Pilates i karlicno dno

Jedan od zadataka pilatesa je da svojim specifičnim vežbama aktivira mišiće koje je teško pokrenuti. Multifidusi, mišići koji spajaju kičmene pršljenove, TA mišić, koji kao korset oblaže unutrašnje organe trupa i naravno, karlično dno, koje ima važnu ulogu jer kao mreža isprepletenih ligamenata, drži unutrašnje organe i mora biti i dovoljno jako i dovoljno elastično, jer se tokom trudnoće teret koji mora podneti višestruko uveća. Poznate su nam Kegelove vežbe, koje vrlo često koristimo na našim časovima, ali takođe i čitav niz klasičnih pilates pokreta može osnažiti mišiće ovog dela tela. Karlično dno drži organe male karlice, bešiku,  matericu i rektum. Naš gost ove nedelje je dr Nebojša Jeremić, urolog u KBC Zvezdara, a od 2008. godine se školuje iz oblasti uroginekologije kod eminentnih stručnjaka u Nemačkoj i Italiji. Nebojša je bio dugogodišnji doktor vaterpolo reprezentacije Srbije kao i vaterpolo kluba Partizan. I dalje je prisutan u sportskom svetu kao predsednik zd

Ispod sunca Toskane

Pre nego što sam posetila Toskanu, prve utiske ili tačnije,  predosećaje nestvarne lepote dobila sam preko filmova… Upoznavala sam jedan grad za drugim iz svoje dnevne sobe... Prvo je to bila  Sijena , a film je bio stari, crno-beli, ne sećam se ni imena ni radnje, samo atmosfere jednog kišnog popodneva i uskih ulica ovog nestvarnog grada. Kada sam je posetila, mnogo godina kasnije, toj prastaroj slici koju sam još uvek nosila sa sobom,  samo sam dodala miris  Ribolite  (toskanska verzija kuvanog slatkog kupusa) i saznanje da  svaka ulica, svaki kamen ovog grada datira iz Srednjeg veka. Siena Čaj s Musolinijem , film o grupi engleskih dama, zaljubljenih u italijansku kulturu, doneo mi je neobjašnjivo veliku želju da posetim  San Gimignano  ili Grad stotinu tornjeva, kako ga još zovu, koji dominira na uzvišenju iznad čuvene doline Chianti. I ništa manje nije bio magičan nego na ekranu.. Opasan zidinama, neosvojive lepote, sa ulicama tako lepo popločanim da više liče na parket o

Kiselo i bazno...

Brojne su narodne poslovice koje ukazuju na važnost ishrane. Sa njima smo odrastali i znamo da je "hrana lek za dušu" i da "snaga na usta ulazi". Preplavljeni smo  savetima za zdraviju ishranu, dijetama za lepšu figuru, uži struk, lepši ten. Ishrana je glavna karika u borbi za večnu mladost. Ali ako, nažalost, poznajete nekoga ko je oboleo od bilo koje vrste karcinoma ili ste sami imali takvo iskustvo, možda ste primetili da se na lekarskim pregledima saveti za ishranu daju onako usput, kad izlazite iz ordinacije i u nekoliko reči.   Uglavnom, što je teža bolest sve se manje veruje da promena režima ishrane može pomoći. Ishrana se smatra samo usputnim faktorom, a lekovi, sami po sebi,  jedino moguće rešenje.. Zbog svega toga bila sam skoro zapanjena da je otkriće jednog nemačkog naučnika o uzrocima nastanka kancera u organizmu još 1931. godine bilo vezano isključivo za ljudsku ishranu i bilo itekako priznato u naučnim krugovima tog vremena. Toliko priznato da je