Palermo, Sicilija

Nemam nijednu fotografiju iz Palerma...

Dve godine sam živela u ovom divnom gradu, ali u eri analogne fotografije...

Nemam nijednu sliku da malo osvežim pamćenje, da predstavim specifičnu lepotu ovog mediteranskog grada neverovatne istorije ... Viđenu sopstvenim okom, kroz objektiv...

Moram se osloniti na internet i sećanje...

A sećam se da smo prvi put došli brodom i da sam gledala vrhove krovova dok smo uplovljavali u luku, nestrpljiva da što pre ugledam ulice, ljude, obale.

Ipak upoznavali smo se lagano, malo po malo... Svaki dan nova ulica, novi kraj, nova italijanska reč...

Živeli smo u Mondelu, plavoj laguni, zalivu tirkizne boje, koji predstavlja gradsku plažu Palerma.

Mondello - gradska plaža grada Palerma

Uživali u blagim zimama, mnogo pre nego što su stigle i u Srbiju... U decembru pili jutarnju kafu na terasi, koja nam je bila mnogo veća od stana i hodali bosi po plaži...

Oberučke smo prihvatili sicilijanski način ishrane. Svaki dan, seicentom, do supermarketa...Počasno mesto i nekoliko redova rafova pripada pasti i vinu i nemate dilemu za ručak... Pasta u svim mogućim varijantama... Pa i sa sočivom ... I obavezna čaša vina uz ručak   Nero d'Avola... Sicilijanska sorta s poluostrva Avola na jugu Sicilije...
Odeljak sa ribom. ...Jasno se sećam ogromne sabljarke isečene na pola, a oko nje još raznih vrsta sveže ribe.

U restoranima... Tačno se zna kad se jede. Ako ne stignete na vreme za ručak morate da čekate večeru...oko 6h ili 7h.
 Pauza za ručak se shvata veoma ozbiljno. Uglavnom se ne jede na brzinu i s nogu. Osim kad su pitanju Aranćine...

Arancine!

A one su posebna priča.Velike pirinčane lopte, punjene sirom ili mesom ili još svačim, omiljena su brza hrana Palermitanaca i prava energetska bomba

A tek kolači... Upakovani kao za poklon sa obaveznom mašnom..

Saobraćaj je, uglavnom, u haosu, skoro da nema pravila, svi se guraju, ali niko nikad ne pritiska sirenu. U tišini se odvija zakon snalažljivijeg i jačeg.

Priča o mafiji nije nikakvo preterivanje, zaista postoji, ali o tome se ćuti jer nikad se ne zna ko koga poznaje.

Stereotipi se ruše jedan za drugim...

Kada jednom pređete put od Palerma do Katanije i vidite nepregledna, zelena žitna polja, pada u vodu slika o krševitom i siromašnom ostrvu... Sicilija je žitnica Italije...

Korleone nije malo selo nego gradić od dvadesetak hiljada stanovnika...

I ima mnogo interesantnijih mesta od onih gde se snimao Kum...

A zahvaljujući Normanskim osvajanjima veliki broj Sicilijanaca ima crvenu kosu i svetle oči...

Istorija Vas obara s nogu...

Ispisana na fasadama, freskama, arabeskama tako lepo i jasno prikazana na svakom koraku

Crkvu u Monreaelu,  mestu na brdašcu iznad Palerma izgradili su Normani u 13-tom veku, a unutra su Vizantijski mozaici, sa Hristom Pantokratorom u apsidi  i sve ukrašeno arabeskama najboljih arapskih umetnika...

Monreale - najlepša crkva koju možete da zamislite

Chiostro Monreale

Hrist Pantokrator - Vizantijski mozaik

I tu na jednom mestu lepo piše ko je ostavio traga u kulturi ovog grada...

I celog ovog ostrva, neverovatne lepote, o kome ću neki sledeći put, jer dve godine mediteranskog života ne može da pokrije samo jedan tekst. Sad mi padaju na pamet i Taormina, na drugoj strani ostrva, Ćefalu, u neposrednoj blizini.

Prošlo je već sedam  godina od kada sam poslednji put bila u Palermu na prelepoj Siciliji. Vreme je da se vratim i pokupim još neke ostatke mog sećanja koji su sigurno ostali po nekim poznatim mestima...

Quattro Canti... najlepša raskrsnica koju možete zamisliti

Teatro Massimo

Katedrala

Moram da se vratim... Ovoga puta sa digitalnim aparatom.
Idem po moje fotografije...