Pre nego što sam posetila Toskanu, prve utiske ili tačnije, predosećaje nestvarne lepote dobila sam preko filmova… Upoznavala sam jedan grad za drugim iz svoje dnevne sobe... Prvo je to bila Sijena , a film je bio stari, crno-beli, ne sećam se ni imena ni radnje, samo atmosfere jednog kišnog popodneva i uskih ulica ovog nestvarnog grada. Kada sam je posetila, mnogo godina kasnije, toj prastaroj slici koju sam još uvek nosila sa sobom, samo sam dodala miris Ribolite (toskanska verzija kuvanog slatkog kupusa) i saznanje da svaka ulica, svaki kamen ovog grada datira iz Srednjeg veka. Siena Čaj s Musolinijem , film o grupi engleskih dama, zaljubljenih u italijansku kulturu, doneo mi je neobjašnjivo veliku želju da posetim San Gimignano ili Grad stotinu tornjeva, kako ga još zovu, koji dominira na uzvišenju iznad čuvene doline Chianti. I ništa manje nije bio magičan nego na ekranu.. Opasan zidinama, neosvojive lepote, sa ulicama tako lepo popločanim da više liče na parket o
Коментари
Постави коментар