Poslednjih godina sve se više čuje da nema ništa zdravije od svežih, termički neobrađenih namirnica, seckanih, ceđenih ili sasvim celih. Veoma niska kaloričnost ove ishrane brzo je, naravno, privukla žensku populaciju, zbog sve surovijeg modnog diktata, (pre)mršavog tela, kao osnovnog uslova za eleganciju i stil.
Raw Food, kao što i samo ime kaže, se odnosi na unošenje sirovog, neobrađenog voća, povrća, mesa i ostalih namirnica. Osnovni razlog za neizlaganje hrane temperaturi višoj od 40 stepeni celzijusovih je, pre svega, očuvanje enzima, koji se na višim temperaturama uništavaju, a dragoceni su za čovekov organizam. Jedan od sinonima za ovaj način ishrane je i Paleo dijeta što je ime koje nas asocira na povratak iskonskim navikama.
Još u pretprošlom veku, švajcarski lekar, Maximilian Bircher - Benner, koji je napravio i prve muesli, razvio je ovaj način ishrane, otvorivši 1897. godine sanatorijum u Cirihu pod imenom "Vital Force", što je u to vreme bio popularan naziv za povratak prirodi.
U novije vreme, 1984. godine, Leslie Kenton izdaje knjigu "Raw Energy"sa preporukama i receptima za ishranu sirovim namirnicama.
Dakle, ideja o ovakvoj ishrani nije sasvim nova, ali da bi se razvila i postala prihvaćena u širim razmerama, bilo je potrebno sve upakovati u jednu kompletnu filozofiju - Rawfoodism. Holistički pristup ishrani, fuzija nekoliko pravaca, sirova hrana - organska hrana - veganizam, sve u ekološkoj atmosferi zaštite životne sredine, životinja i povratka prirodi. Ovaj novi trend medju prvima je prepoznala i promovisala jedna Njujorčanka, koja se, eto male ironije, zove Sarma (jedno od jela koje se najduže kuva). Sarma Melngailis, u leto 2004., otvara restoran u New Yorku, Pure Food and Wine i osniva brand One Lucky Duck- brand organskih proizvoda, od hrane do posuđa. U njenom restoranu, prvi put se sirova, zdrava hrana sprema i služi u stilu najboljih restorana visoke kuhinje.
Restoran brzo postaje popularan, a sa njim i ovaj način ishrane, prvo medju njujorškim tzv hipsterima, a zatim i širom sveta.
Nedostaci ovakve ishrane vezani su uglavnom za premalo kalorija koje se unose i nedostatak mesa - ukoliko se odlučite za kombinaciju sa veganizmom. Tako da je česta posledica smanjen HDL holesterol - koji se smatra korisnim holesterolom, naročito kada se iz ishrane izbace i ulja, kao što je slučaj kod nekih strogih raw food dijeta. Smanjen unos vitamina D, koji je odgovoran za čvrstinu kostiju, gvožđa, vitamina B12.
Treba naći adekvatne zamene za namirnice koje obiluju ovim važnim sastojcima.
Sa stanovišta makrobiotike, ova ishrana je previše JIN - što znači da previše hladi telo i više odgovara letnjim mesecima.
Ono što dobijate je osećaj lakoće posle obroka, lakše oslobađanje od toksina i svest o tome da svojom ishranom doprinosite smanjenju tražnje za mesom i samim tim učestvujete u zaštiti životinja. Ako ste prepoznali svoje prioritete, nabavite secka, juicer i veliki ceger za pijacu, i pridružite se ovom sve masovnijem pokretu.
Raw Food, kao što i samo ime kaže, se odnosi na unošenje sirovog, neobrađenog voća, povrća, mesa i ostalih namirnica. Osnovni razlog za neizlaganje hrane temperaturi višoj od 40 stepeni celzijusovih je, pre svega, očuvanje enzima, koji se na višim temperaturama uništavaju, a dragoceni su za čovekov organizam. Jedan od sinonima za ovaj način ishrane je i Paleo dijeta što je ime koje nas asocira na povratak iskonskim navikama.
Još u pretprošlom veku, švajcarski lekar, Maximilian Bircher - Benner, koji je napravio i prve muesli, razvio je ovaj način ishrane, otvorivši 1897. godine sanatorijum u Cirihu pod imenom "Vital Force", što je u to vreme bio popularan naziv za povratak prirodi.
U novije vreme, 1984. godine, Leslie Kenton izdaje knjigu "Raw Energy"sa preporukama i receptima za ishranu sirovim namirnicama.
Dakle, ideja o ovakvoj ishrani nije sasvim nova, ali da bi se razvila i postala prihvaćena u širim razmerama, bilo je potrebno sve upakovati u jednu kompletnu filozofiju - Rawfoodism. Holistički pristup ishrani, fuzija nekoliko pravaca, sirova hrana - organska hrana - veganizam, sve u ekološkoj atmosferi zaštite životne sredine, životinja i povratka prirodi. Ovaj novi trend medju prvima je prepoznala i promovisala jedna Njujorčanka, koja se, eto male ironije, zove Sarma (jedno od jela koje se najduže kuva). Sarma Melngailis, u leto 2004., otvara restoran u New Yorku, Pure Food and Wine i osniva brand One Lucky Duck- brand organskih proizvoda, od hrane do posuđa. U njenom restoranu, prvi put se sirova, zdrava hrana sprema i služi u stilu najboljih restorana visoke kuhinje.
Pure Food and Wine restoran |
Restoran brzo postaje popularan, a sa njim i ovaj način ishrane, prvo medju njujorškim tzv hipsterima, a zatim i širom sveta.
Nedostaci ovakve ishrane vezani su uglavnom za premalo kalorija koje se unose i nedostatak mesa - ukoliko se odlučite za kombinaciju sa veganizmom. Tako da je česta posledica smanjen HDL holesterol - koji se smatra korisnim holesterolom, naročito kada se iz ishrane izbace i ulja, kao što je slučaj kod nekih strogih raw food dijeta. Smanjen unos vitamina D, koji je odgovoran za čvrstinu kostiju, gvožđa, vitamina B12.
Treba naći adekvatne zamene za namirnice koje obiluju ovim važnim sastojcima.
Sa stanovišta makrobiotike, ova ishrana je previše JIN - što znači da previše hladi telo i više odgovara letnjim mesecima.
Ono što dobijate je osećaj lakoće posle obroka, lakše oslobađanje od toksina i svest o tome da svojom ishranom doprinosite smanjenju tražnje za mesom i samim tim učestvujete u zaštiti životinja. Ako ste prepoznali svoje prioritete, nabavite secka, juicer i veliki ceger za pijacu, i pridružite se ovom sve masovnijem pokretu.
Коментари
Постави коментар