Odavno smo naučili da se sreća ne kupuje, a mnogi od nas misle i da je imate onoliko koliko vam sudbina dodeli. Lično, volim da verujem da smo srećni onoliko koliko smo na tome radili i da uvek postoji nešto više što možemo učiniti da budemo zadovoljniji i da se lepše osećamo u svojoj koži. Moja teorija je često osporavana i Sudbina uvek ima jače argumente kao i oni koji se za nju zalažu. Međutim čak i da su sasvim u pravu, čini mi se da je verovanje da se nešto može promenti korisno i dobrodošlo, ma koliko tačno bilo. Nedavno, na jednom aerodromu, čekajući da poletim, bila sam u potrazi za knjigom koja bi bila dovoljno lako štivo da me umor od dugačkog leta ne omete u čitanju i dovoljno zanimljiva da mi zadrži pažnju. Sam naslov i jarko tirkizne korice sa nacrtanom ptičicom su me odmah privukli, a odlučila sam da je kupim kad sam videla da je u njoj do tančina razradjena teorija o sreći na koju se donekle može uticati. THE HAPPINESS PROJECT . Projekat o sreći. Njujorčanka Gretc
it's about getting good habits and finding beauty in everyday life